Slobodna sam
Slobodna sam
Slobodna sam dok šetam ulicama svog omiljenog grada. I dok mi Sunce greje kožu i dok mi kiša osvežava dah. Dok osećam pod tabanima kaldrmu i najdraže ulice. Dok posmatram sve oblike i krivine ovog grada koji me grli. Dok osećam da pripadam baš ovde i sada. Dok ne brinem kako ću se snaći sutra.
Slobodna sam u svojoj strasti stvaranja. U svakoj reči koja se nađe na papiru. U svakoj reči koja mi šeta među očima. U svakom mirisu stare i nove knjige. U svakoj stranici koja me puni znanjem i emocijama. U svakom novom svetu kroz koji prođem svojim duhom. U svakoj inspiraciji koju probudim u drugima.
Slobodna sam od svih tuđih snova. Od tuđih očekivanja. Od tuđih pravila. Od tuđih energija. Od onoga kako društvo kaže da bi trebalo da živim. Od nametnutih kukanja nad sopstvenom sudbinom. Od destruktivne, ponavljajuće kritike. Od tupih pogleda na ulicama. Od praznih života koji se pune tuđom nesrećom. Od mišljenja bez argumenata.
Slobodna sam sa svim voljenim licima. Sa našim osmesima. Sa dugim razgovorima o sreći, idejama i rešenjima. Sa razgovorima u kojima bol izlazi na površinu i oslobađa nas. Sa lakoćom u nepreglednim šetnjama. Sa svim razlikama zbog kojih se još više volimo. Sa razlikama u kojima učimo da prihvatimo i rastemo. Sa razumevanjem postupaka koje ja nikada ne bih uradila. Sa ukusom ljubavi u rečima.
Slobodna sam od svake misli dok sa njim gledam zalazak Sunca. Kada pijemo prvu jutarnju kafu. Kada jedemo palačinke od pola metra, a on me gleda, musavu kao malo dete, očima punim ljubavi.
Kada mi nežnošću otklanja sve nemire. Kada se ugrabimo bar na kratko, jer obaveze čekaju. Kada po ceo dan ležimo i gledamo filmove. Kada ćutimo i kada pričamo satima.
Kada svako radi nešto za sebe, ali upijamo međusobno prisustvo. Kada se svakodnevno zaljubljujemo sve više. Kada se pitamo: ,,Šta bi ljubav sada uradila?ˮ
Slobodna sam u svim svojim strahovima. U drhtajima koji tresu celo telo. U suzama koje me ne napuštaju satima. U, naizgled, bezizlaznim situacijama. U preprekama. U padovima. U šamarima vremena. U udarima srca i znojenju dlanova. U gubicima. U greškama i promašajima.
Slobodna sam u svim nijansama života. Bez njih bih bila samo lutka naučena da se neprestano smeje. Slobodna sam tek kad dopustim neprijatnostima da me obuzmu, jer znam da iz njih rastem.
Tek kad shvatim koliko sam u padovima ojačala. Tek kad zaboravim na kontrolu.
Tek kad dopustim životu da bude sve što jeste – slobodna sam.
Dajana Mitrović