Kako da pomogneš drugim ljudima
Kako da pomogneš drugim ljudima
Drugim ljudima ne možeš da pomogneš nikako i nikada, ako oni nisu spremni na promenu.
Ako si spremna da ’progutaš’ tu činjenicu, onda ti u ovom tekstu donosim važne spoznaje.
Ako nisi – dobrodošla si da i dalje živiš u iluziji svog ega.
Ako i dalje čitaš – čestitam! Znači da si spremna da zaista imaš kvalitetne odnose u svom životu.
Otkad radim na sebi primećujem dominantna dva stanja kod ljudi. Ili igraju ulogu žrtve ili spasioca (ili kako volim da kažem ’mini boga’). Dvadeset godina sam igrala ulogu žrtve i tri godine sam igrala ulogu mini boga. Jednako su destruktivne i želim da govorim o obe.
Uloga žrtve je ono što se danas smatra ’normalnim’ (božemesačuvaj, ali tako je). To je stanje u kome su nam svi drugi krivi. U kome je država odgovorna što nemamo novca. Partner odgovoran što se osećamo usamljeno. Roditelji odgovorni što u životu nemamo podršku. I tako dalje.
Glavno podsvesno uverenje uloge žrtve je: ,,Imam probleme u životu i ne mogu apsolutno ništa da uradim da ih rešim. Zato ću da krivim druge ili okolnosti i da se potajno nadam da će neko da me spasi.”
Iz dosadašnjeg iskustva ipak tvrdim da je uloga spasioca mnogo gora. Ne samo da osoba koja tripuje da će da spasi druge time ulazi u opasno stanje ega da zna sve bolje od drugih, nego tim ponašanjem samo potvrđuje tuđu ulogu žrtve osobe koju pokušava da spasi. Tako spasilac deluje da pomaže žrtvi, dok je samo dublje ’zakopava’ u njenu ulogu.
Kako može da izgleda uloga spasioca?
Spasilac govori drugima šta treba da rade onda kada mu nisu tražili mišljenje. Spasilac je osoba koja će ’dovući’ svog partnera na neko predavanje. Pričaće drugima do besvesti da treba da izbace meso / ili da ne smeju da izbacuju meso – jer je samo jedan način put ka zdravlju. Nakon završene reiki obuke govoriće drugima da može da ih isceli. Pokušavaće da reši tuđi problem na najrazličitije načine – nekada čak i bez znanja osobe koja taj problem ima.
Šta time spasilac poručuje osobi koju pokušava da spasi?
Ti nisi sposoban da rešiš svoje probleme. Ja znam bolje.
Najgore od svega je što spasilac tripuje da sve to radi iz dobre namere. (Put do pakla je popločan dobrim namerama – to ništa, a?) Takva osoba će govoriti da ona samo želi da pomogne. Da ona samo želi da toj osobi bude bolje u životu.
Međutim, podsvesna namera svakog spasioca je: ,,Želim da tebi pomognem, zato što mi se ne sviđa naš odnos sada. Želim da ti budeš bolje, da bih se ja osećao/la bolje.”
Uh, kako ova spoznaja ume da zaboli! Dok spašavamo nekoga mi želimo da verujemo da to radimo zbog njega. Ali preuzimanjem odgovornosti za njegov život mi samo želimo da ta osoba bude u stanju koje je po našoj meri, kako bismo se mi osećali dobro.
Ako na bilo koji način želimo da rešimo tuđi problem (da li konkretnim mešanjem u situaciju ili energetskim radom bez da ta osoba nešto preduzme sama), time se mešamo u tuđu karmu i tuđu slobodnu volju!
Dešavalo mi se da mesecima pokušavam svom dečku da pomognem da pronađe posao koji voli. Toliko sam bila uporna da mu nisam ostavljala prostora da prođe svoj put spoznaje. Gušila sam ga svojim mišljenjem, tako da nije mogao da čuje svoju intuiciju. Što ga je dovodilo u još veću frustraciju. Time sam bukvalno ubijala njegovo samopouzdanje, jer sam stalno slala podsvesnu poruku: ,,Ne možeš ti to sam. Ja ću da ti pomognem.”
Srećom, na vreme smo oboje izašli iz te začarane igre. Ali moglo je da se desi da bude pogubno, kao što se većini parova dešava. Guše jedno drugo, pokušavaju da spasu jedno drugo, da nametnu svoj pogled na svet – i time ubijaju i ljubav, i seksualnu energiju, i poverenje, i na kraju ceo odnos.
Ovo nikako ne znači da svako treba da gleda samo svoja posla i da niko nikome ne pomaže.
Ovo samo znači da smo pojam ’pomoći’ shvatali mnogo pogrešno.
Ovo je vreme da to promenimo!
Kako izgleda istinsko pomaganje nekome?
Mi smo istinska pomoć i podrška nekome kada umemo da ga slušamo. Onda kada zaista slušamo (bez toga da smišljamo svoj odgovor dok osoba govori), tačno ćemo znati šta je nekome potrebno.
Nekome će biti najpotrebnije da samo ćutimo i budemo tu za njega, bez svog mišljenja. Da damo topao pogled, zagrljaj, energiju razumevanja. Da ga potpuno prihvatimo i onda kada mu je teško. Nekada će osoba dok nam priča sama doći do rešenja. A možda bi je naše mišljenje skrenulo sa njenog puta.
Nekome će biti potrebno da ga trgnemo. Kada neko dugo prepričava neki problem, a ništa ne radi da ga reši, onda je najveća pomoć da mu kažemo: ,,Vreme je da se pokreneš. Vreme je da potražiš podršku – ili da otpustiš problem koji nije tvoj ili da osnažiš sebe pa da ga rešiš.”
Nekome ćemo pomoći najviše onda kada odbijemo da pomognemo. Da, baš tako. Nekada ćemo osetiti ili jednostavno znati da osoba pokušava da izbegne odgovornost i da zato traži pomoć. A najveća pomoć jeste da to odbijemo kako bi onda u sebi pronašla snagu da reši svoje probleme.
Najbolji vid pomoći je uvek – sopstveni primer. Da mi živimo u skladu sa sobom. Da se pozabavimo svojim životom, umesto da rešavamo tuđe. Da se suočavamo sa svojim problemima i emocijama. Da gradimo unutrašnju snagu. Da ostvarujemo svoje ciljeve.
Sopstvenim primerom šaljemo SVIMA oko sebe poruku: ,,Moguće je. Nije lako, ali je moguće da rešiš sve što te muči i da napreduješ u svakoj oblasti života.”
Najdragocenije je kada neko osnaži sebe kroz sopstveno iskustvo.
Molim vas, prestanite ljudima oko sebe da uzimate njihovo dragoceno životno iskustvo tako što ćete im ’pomagati’.
Fokusirajte se na svoj život. I budite podrška koja je zaista potrebna ljudima. Budite saputnik, a ne spasilac.
Svako od nas zaslužuje da ima slobodnu volju i da ima snažno mentalno, energetsko i emotivno zdravlje. To nam niko ne može dati spolja.
Svako od nas zaslužuje da bude ponosan na sebe što je stvorio život kakav želi.
Dajana Mitrović
P. S. Ako želiš da staviš fokus na svoj život i da tako inspirišeš i ljude oko sebe, mogu ti pomoći u tome kroz